Magijsko mišljenje

Da li ste skloni magijskom mišljenju? Na primer, kada kažete nešto lepo o sebi ili osobi koju volite, da li kucnete u drvo? Da li pljunete ili se pomerite s mesta kada izgovorite neku negativnu zdravstvenu prognozu za osobu koju volite?

Iako možda toga niste svesni u svim ovim slučajevima, vi vršite magijske radnje. U prvom slučaju „sprečavate” da neka viša sila pokvari vašu sreću, a u drugom slučaju vi „poništavate” ostvarenje nečeg negativnog što ste izgovorili.

Objašnjenje za neuspeh

Ove magijske radnje su zasnovane na magijskom mišljenju. To je takav način razmišljanja prema kojem ono što ljudi misle, osećaju, izgovaraju ili čine na neki neobjašnjiv način uzrokuje događanje u stvarnom svetu. U tom smislu magijsko mišljenje je suprotnost razumnom mišljenju zasnovanom na činjenicama i logici.

Velika većina odraslih ljudi je sklona, u većoj ili manjoj meri, magijskom mišljenju. Postoji više razloga za to. Jedan je što odrasli ljudi imaju svoje „unutrašnje dete” koje zadržava načine razmišljanja koje je osoba imala u detinjstvu. A upravo mala deca oko četvrte godine razmišljaju na magijski način. To je u osnovi dečjih prisilnih radnji – dečjih kompulzija – kada dete mora nešto da radi, na primer, da simetrično poravna papuče pred spavanje, jer na taj način otklanja strah da će se tokom noći ili budućeg dana desiti nešto negativno njemu ili nekom članu njegove porodice. Kada je dete uplašeno da bi moglo da se dogodi nešto negativno, ono na ovaj način smanjuje strah, jer veruje da svojim postupkom „kontroliše” budućnost. To je magija po principu: ako su papuče u redu, biće u redu budući dan.

Drugi razlog je što su magijsko mišljenje i radnje utkani u narodnu tradiciju. Mnogi su te obrasce ponašanja preuzeli od svojih roditelja ili baba i deda. Svaka kultura ima brojne recepte šta se mora činiti, a šta se nikako ne sme činiti, kako bi se sačuvalo blagostanje. Sve to spada u mala praznoverja svakodnevnog života.

Međutim, stvari postaju mnogo ozbiljnije kada neko ko je sklon magijskom mišljenju počinje da misli da je predmet delovanja nečije magije: da ga je neko urekao, na njega bacio čini ili ga prokleo. To je nešto o čemu ljudi koji su uspešni i zadovoljni ne razmišljaju. Ali osoba kojoj se desila serija neuspeha, nesrećnih događaja, pokušava da otkrije razlog za to.

Jedan način razmišljanja bi bio da prihvati odgovornost za svoje neuspehe, da razmisli da li je i kako sama doprinela svakom pojedinačnom neuspehu. U tom slučaju, ako postoji odgovornost, mora prihvatiti da je radila nešto pogrešno što mora ispraviti u budućim sličnim situacijama. Drugi način je da smatra da je ona sve dobro radila, ali da neko, najčešće neko nepoznat, svojim činima uzrokuje njene nevolje. Drugim rečima, time što osoba projektuje svoju odgovornost na nekog drugog, što traži krivca u nekom drugom, ona samu sebe oslobađa odgovornosti i krivice.

Osoba koja je počela da se oseća loše, da u različitim delovima tela oseća bolove, a nakon što je više lekara potvrdilo da je sasvim zdrava, zaključila je da je zapravo žrtva nečije crne magije i da samo to dobro objašnjava njeno loše zdravstveno stanje. Za ove osobe je tipično da ne znaju da određene emocije mogu izazvati bolne doživljaje u telu, tako da im je bliža ideja da neko drugi pokušava da ih „razboli”.

Većina ljudi nikako ne želi da izazove tuđu mržnju. A kada neko veruje da je žrtva crne magije, veruje da neka osoba, neprijatelj, želi da ga na magijski način uništi i da mu pokvari sreću. Poseban izvor straha je što data osoba ne zna tačno ko bi mogao da bude taj podmukli neprijatelj, tako da počinje da sumnja u razne ljude oko sebe.

Strah i opsednutost

Ljudi koji sumnjaju da su pod „crnomagijskim napadom” traže pomoć od raznih vračara, gatara i drugih osoba koji znaju magijske veštine. Upravo od reči veština su nastale imenice veštica i veštac. Ono što se dešava u ovim susretima jeste da osoba dobija „potvrdu” da je zaista pod magijskim napadom, ali dobija i način da se od njega odbrani. Često „otkriva” i ko stoji iza tog napada, jer magijski pomoćnik „vidi” ili „oseća” energiju „visoke crne žene”.

Sve to može da vodi u lanac događaja u kojima „napadnuta” osoba u sve većem strahu postaje opsednuta magijskim napadima i odbranama, sve do stepena paranoje i razvoja kliničke psihoze.

Potvrđeno je da najbolja odbrana od tuđe magije jeste da jednostavno ne verujete u nju.

Ovaj članak (Dr Zorana Milivojevića) je objavljen na sajtu politika.rs

………………………………………………………………………………………………………………………………

Negde sam pročitala i od tada koristim rečenicu “Moć je u mojim rukama”. Kada sa klijentima radim na prihvatanju odgovornosti i veru u sopstvene snage, koje svaka osoba poseduje, naglasim ovu rečenicu. Želim da zauzmu aktivniju ulogu u svom životu i odlukama koje donose i sprovode u delo.

……………………………………………………………………………………………………………………………….

Milica Savić, diplomirani psiholog

Savetovalište Enigma 0645821103

fotografija: pixabay

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: