Razum i Osećajnost

Oduvek je postojala  pretpostavka da nam emocije izazivaju probleme i  da razum treba da se umeša i rasčisti tu gužvu. Mark Manson ju je nazvao “Klasična pretpostavka”. Po njoj se strast i emocije sagledavaju kao mane ili greške u ljudskoj psihi, koje treba prevazići i srediti u sebi.

Mark Manson smatra da i danas procenjujemo ljude na osnovu Klasične pretpostavke. Gojazne ljude ismevaju i teraju ih da se stide, zato što se njihova gojaznost smatra podbačajem samokontrole. Pušače i zavisnike od droge jednako tako tretiraju. Depresivne i suicidne osobe isto tako.

Nedostatak samokontrole shvatamo kao manjkav karakter. Podleganje emocionalnim nagonima kao moralni nedostatak. Klasična pretpostavka je uverenje da razum upravlja našim životom. Međutim, svest ne funkcioniše tako. Našu svest, u suštini, pokreću emocije.

Svaki problem samokontrole nije problem obaveštenosti, discipline ili razuma, već emocije.

SAMOKONTROLA        je emocionalni problem!

LENJOST                      je emocionalni problem!

ODUGOVLAČENJE       je emocionalni problem!

NEUSPEH                     je emocionalni problem!

IMPULSIVNOST           je emocionalni problem!

 

Emocionalne probleme je mnogo teže rešavati od logičkih.

Intelektualno razumevanje kako da promenite ponašanje, ne menja vaše ponašanje.

Znamo da bi trebali da prestanemo da pušimo ili da jedemo šećer, ali to i dalje radimo!

 

Zašto?

 

Emocionalni problemi su iracionalni, što znači da ih ne možemo rešiti pomoću razuma. Iako deluje da su Razum i Osećajnost u suprotnosti, oni su jedno drugom potrebni. Osećanja nas pokreću na akciju, a razum usmerava tu akciju.

 

Razum može da utiče na osećanja. Može ih ubediti da krenu novim putem u bolju budućnost, da napravi polukružni okret kad pogreši ili da razmisli o novim pravcima koje nije uzeo u obzir.

Potrebno je da razum prihvati naše emocije i radi sa njima, a ne protiv njih. Da bi smo razvili takvo samoprihvatanje, potrebno je da radimo na tome. Savetovanje i psihoterapija mogu pomoći u tom procesu.

 

Kako?

 

Jezik koji razume Mozak Osećanja je empatija. Umesto da ga bombarduješ činjenicama i razumom, počni da ga pitaš kako se oseća. Mozak koji oseća neće odgovoriti rečima, već osećanjima.

Na pitanje: ” Šta misliš o odlasku u teretanu danas?”, mozak koji oseća može odgovoriti osećanjem lenjosti ili osećanjem anksioznosti.

Ne sudite osećanjima koja se pojave, dajte im oduška. Izbacite ih na videlo gde će disati, jer što više dišu sve im je slabiji uticaj!

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Mark Manson, u svojoj knjizi “Ma, sve je sje*ano”, poredi  um sa automobilom i smatra da se u kolima svesti voze dva mozga: Mozak Koji Razmišlja i Mozak Koji Oseća. U ovom tekstu sam svojom slobodnom interpretacijom skratila naziv u Razum i Osećajnost.

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………

Savetovalište Enigma 0645821103

Milica Savić, diplomirani psiholog 

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: