Sudimo li ili donosimo sud?

Svakodnevno donosimo sud o stvarima, situacijama, događajima koji nas okružuju.

Karl Rodžers je imao dosta toga za reći o problemima koji su povezani sa osudom. Ideal ne-osuđujućeg stava bio je centralni pojam u njegovom humanističkom pristupu u psihoterapiji, koji je bio usredsređen na klijenta.

Rodžers je tvrdio da ljudi imaju pozitivnu snagu rasta, koja bi bila uskraćena da dostigne svoj potencijal u uslovima koji su osuđujući.

Zbog toga je Rodžers tvrdio da je za uspešnu terapiju potrebno da terapeut nema osuđujući stav, već pozitivno poštovanje prema klijentu. To je značilo toplo prihvatanje svakog aspekta klijentovog iskustva kao takvog. To je značilo da nema postavljanje uslova za prihvatanje “Voleću te samo ako …

Sa ovakvim referentnim okvirom, recimo da je moja klijentkinja upravo rekla da je sinoć na zabavi  imala nezaštićeni seks sa osobom koju je tek upoznala. Svakako bih imala brige koje odražavaju moje vrednosti i mišljenja o mudrosti ovog čina.

To nas vraća na osnovnu tačku, a to je da mi svakodnevno prosuđujemo ponašanja drugih.

Da li je potrebno da to radimo?

Svakako procenjujem postupke svoje dece, prijatelja, supruga… Čak i u terapiji, ohrabrujem klijente za ponašanja koja su adaptivna: “Trebalo je mnogo hrabrosti da to kažete”, “Mislim da se sve bolje snalazite u tome”.

To nas vraća na naslov: Sudimo li ili donosimo sud?

Donošenje svog suda o nekoj pojavi, događaju ili osobi ima veze sa odlučivanjem. Kada sudimo nekome ili nečemu to ima veze sa preteranom kritičnošću na beskoristan način. To je kada donosimo sud na način koji ima štetne ili negativne posledice po nas.

sud2 - Copy

Kako da razlikujemo kada je donošenje suda konstruktivno odlučivanje, a kada je problematično osuđivanje?

  1. Kada procenjujete tuđe postupke ili ličnost, ključno je da razumete njihovu perspektivu i iskustva. U primeru sa početka teksta, važno je šta je klijentkinja mislila i osećala u trenutku kada je donela tu odluku.
  2. Okvir vrednosti. Moj sistem vrednosti nije isti kao nečiji drugi.
  3. Osoba naspram situacije. Istraživanja pokazuju da kada sudimo drugima, skloni smo preteranom pripisivanju krivice ličnosti te osobe, a ne situaciji. Na primer, ako neko pređe preko reda, skloni smo tu osobu okarakterisati kao bezosećajnu i sebičnu. Ne razmišljamo da, možda, u ovoj situaciji, ta osoba žuri i da u većini drugih situacija čeka svoj red.
  4. Rodžers je govorio da nisu sva ponašanja jednaka. Terapeut ume da odvoji osobu od njenog ponašanja. “Sudite o grehu, a ne o grešniku!”
  5. Ključno je da, ako se pojave novi podaci, ostanemo otvoreni za promenu naših procena.

……………………………………………………………………………………………………………………………………………………..

Milica Savić, diplomirani psiholog, Transactional Analyst Counsellor, Medijator

Savetovalište Enigma 0645821103

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: