4 modela uloga koje igramo u partnerskim odnosima

U svom radu sa klijentima volim negujući odnos i razmenu informacija. Sledeći tekst E.Ilić sam skratila sa ciljem da podelim informaciju. Vaša lična stvar je šta ćete uraditi sa tom informacijom. Nemojte sebe požurivati ili osuđivati. Iskustvo psihologa mi govori da je promena spor proces, ali ako želite da krenete za njom, doći ćete do cilja.

Milica

parovi vector2 - Copy

Emotivna bliskost i povezanost s drugom osobom  je svrha partnerskih odnosa, nešto čemu većina ljudi teži kad ulazi u dugoročnu vezu. To je polazište na koje se nadovezuju svi drugi segmenti odnosa – međusobno poštovanje i razumevanje, zajednički stavovi, interesi i ciljevi, kao i uživanje u zajednički stvorenim vrednostima. Takav, celovit i smislen odnos partnerima daje osećaj ispunjenosti i zadovoljstva, osigurava im lični rast i uspeva da se održi i onda kad se u odnosu pojave izazovi.

Četiri modela  uloga koje igramo u partnerskim odnosima:

Model majka-sin

parovi mama sin

Ako je muškarac još  kao dete izgubio majku, zbog toga je doživeo snažan šok. Kad odraste ulaziće u emotivne odnose s drugim ženama, tražeći ljubav i zaštitu, jer je kao dete nije u potpunosti iskusio. Ponekad će se to događati i u slučajevima kad je muškarac, kao dete, bio previše povezan sa majkom. Za partnerku s kojom će formirati čvršći odnos ili ući u brak odabraće osobu koja će ga na neki način podsećati na majku i koja će moći da odigra ulogu majke.

Gubitak majke (ili njena neprisutnost, bilo fizička ili emotivna) odraziće se sasvim drugačije na ženu, posebno ako je bila najstarije dete u porodici i zbog toga bila prisiljena da preuzme brigu za njene članove. Tokom života će i njoj nedostajati majčinske ljubavi, ali će je tražiti kod starijih žena ili prijateljica, dok će u partnerskim odnosima nastaviti da igra ulogu majke koju najbolje poznaje i koja se najsnažnije urezala u njenu podsvest. Zbog toga će i tražiti muškarce koji će joj omogućiti ostvarenje te uloge – one koji su i sami ostali bez majke ili su iz nekog drugog razloga ostali zamrznuti u identitetu deteta.

Sve će podsećati na skladan odnos između majke i deteta. “Majka” će se i dalje brinuti o “sinu” na svim nivoima smatrajući ga nedostojnim da se sam brine o sebi. Određivaće mu šta je ispravno, a što nije, šta sme da čini, a šta ne. On će se ponekad na sve to pobuniti i “majci” prirediti poneku neprijatnost, ali će i dalje prihvatati njen autoritet i protiv svoje volje činiti šta mu ona kaže, jer će u dubini to smatrati normalnim.

Pravi oblik partnerstva u odnosu će biti nemoguć, ali odnos će se usprkos svemu verovatno nastaviti jer će partneri biti potrebni jedno drugom zbog uloga koje u njemu igraju.

Model otac-devojčica

Portrait of an attractive young couple sleeping together

Slično prethodnom scenariju, že­na koja je odrasla bez autoriteta oca (koji uopšte nije bio prisutan ili iz nekog drugog razloga nije odigrao svoju prirodnu ulogu) podsvesno će u emotivnom odnosu tražiti muškarca koji će joj kompenzovati muš­ki autoritet – nekog ko je iz niza razloga tu ulogu od malih nogu igrao u sopstvenoj porodici.

Muškarac pak koji je odrastao bez muškog autoriteta podsvesno će tražiti že­nu kojoj u odnosu treba otac kako bi sam mogao da nastavi da igra ulogu na koju je navikao. Isto tako, takav muškarac će autoritet koji nije imao u sopstvenom domu tražiti negde drugde, često u javnoj sferi – u korporacijama, politici i slično.

U privatnoj sferi, prema svojoj “devojčici” ponašaće se previše zaštitnički. Stalno će paziti na njeno ponašanje i ispravljati njene “greške”, a često umesto nje i odgovarati na pitanja koja joj drugi postave. Za nju će obavljati većinu stvari, posebno van kuće, čime će dodatno snažiti svoj autoritet nad njom i njenu zavisnost o njemu. Ona će to najčešće prihvatati jer će je to štititi od preteranog stresa sveta odraslih, a ako i pokuša sama nešto da učini za sebe, suočiće se s bujicom “očevih” kritika i uveravanjem da su njeni pokušaji nepotrebni jer za to ima njega. To će se s lakoćom utisnuti u njenu podsvest pa će, ne shvatajući apsurd takvog ponašanja, od njega tražiti odobrenje za svaki svoj potez ili odluku i tako u potpunosti potkopati svoj integritet.

Model dete-dete

parovi dete dete

 

Osim ta dva, najčešća scenarija, mogući su i neki drugi, poput odnosa dete-dete. On nastaje između partnera koji zbog preterane strogosti roditelja nisu imali priliku da prožive svoje detinjstvo kao deca pa imaju potrebu to da nadoknade kao odrasli; kad su oboje bili izloženi neadekvatnom roditeljskom autoritetu ili drugim okolnostima zbog kojih nisu imali priliku da odrastu. Njihov odnos u početku može biti vrlo maštovit i bajkovit, ali stalno će živeti u oblacima, uvek će ih iznova iznenađivati brutalnost sveta u kojem žive i neprestano će ulaziti u situacije iz kojih će biti potrebno da ih izvlače.

Neće sami biti sposobni da donose odluke za sebe i da se samostalno kreću kroz život. Dokle god ih neko sa strane bude spasavao i ispravljao njihove greške – neko ko će umesto njih preuzimati odgovornost – odnos će se nekako održavati. Bez toga on će ili prestati (jer će partneri potražiti nekog u identitetu majke ili oca da se o njima brine) ili će jedno drugo neodgovornim odlukama i ponašanjem dovesti do uništenja.

Model brat-sestra

parovi b i s

U porodicama u kojima su brat i sestra bili veoma povezani, partnera će smestiti na tu poziciju, to jest vrlo blizu. Pri ulasku u partnerski odnos podsvesno će tražiti osobu koja ima slične osobine kao njihov brat/sestra, a često i izgledom podseća na njih.

Bliskost brata i sestre najčešće implicira da su njihovi odnosi u porodici bili skladni. Kad te osobe uđu u partnerski odnos, on će takođe najčešće biti skladan i bez većih turbulencija. Takav će odnos biti odnos dvoje odraslih, zrelih ljudi koji će se slagati u većini stvari. Imaće slične stavove, vrednosti i ciljeve i među njima će retko biti tenzija ili povišenih tonova.

Promena

Drugačiji, kvalitetniji odnos biće moguć  ako partneri osveste ne samo uzroke zbog kojih su u njega ušli nego i uloge koje u njemu igraju ili sopstvenom voljom počnu da ih menjaju. Proces osvešćivanja i promene, svakako, nije lagan i zahteva mnogo vremena, energije i upornosti kao i suočavanja s brojnim izazovima koji čekaju oba partnera.

Često se partneri, nakon što prođu proces transformacije i isceljenja, ponovno zaljube jedno u drugo i njihov odnos postane sasvim drugačiji i kvalitetniji.

Ako se to ipak ne dogodi, ili jedan partner odbija­ da se promeni i uprkos svemu i dalje pokušava­ da igra istu ulogu, u takvom odnosu nema rasta i nema dinamike.

Egli Ilic

(https://www.lovesensa.rs/clanci/psihologija/koju-ulogu-igramo-u-odnosima?page=3)

Izvor fotografija je sa Interneta

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: