Razmišljanje koje pomaže kod anksioznosti i depresije-Prva tri koraka

Svakodnevno naš mozak “ćaska” sa nama kroz “samo-govorne” poruke. Te poruke mogu biti pozitivne, neutralne i negativne. Pozitivne i neutralne poruke uključuju samopomažući govor poput: “…prebrodićeš ovo…”, ” …ovo si pametno uradila …” Ove pozitivne i neutralne poruke nam ne štete i ne zahtevaju da obratimo pažnju na njih.

Poruke koje nam mozak šalje mogu biti i negativne. Naroćito su izražene kod anksioznih i depresivnih stanja. Primeri  tih negativnih poruka su nazivanje sebe ili drugog  pogrdnim imenima: “…kakav sam idiot…”, “…pogle ovu kravu…”, “…kakav luzer…” …Tu spada i razmišljanje kako nas niko ne voli, očekivanje da se nešto strašno desi ili verovanje da nešto ne možemo promeniti , ma koliko se trudili.

Ovakve negativne poruke svi imamo s vremena na vreme. Kada smo anksiozni one se dešavaju mnogo češće i štete nam. Zbog toga je važno da počnemo da ih uočavamo i da naučimo da ih prevaziđemo.

Kada smo anksiozni, imamo tendenciju da svet oko sebe interpretiramo kao opasno mesto. Zamislite da ste sami kod kuće, veče je i čujete škripanje prozora. Ukoliko pomislite da je provalnik bićete veoma anksiozni i pripremićete sebe da pobegnete, zovete policiju ili se odbranite. U tom slučaju vam anksiozni odgovor pomaže u toj  situaciji. Međutim, ne pomaže vam ukoliko je vaša misao pogrešna. Na primer, ako je to grana drveta koja škripi po prozoru, tada ne postoji prava opasnost kao u prethodnom slučaju.

Problem ovakvog razmišljanja, kada mislimo da smo u opasnosti, a prave opasnosti ustvari nema je u tome što  sebe nepotrebno plašimo i činimo anksioznima.

Razmišljanje koje pomaže u takvim situacijama je gledanje svih aspekata date situacije, pozitivnih i negativnih.

KAKO TO URADITI?

  1. KORAK: Obratite pažnju na vaš unutrašnji samo-govor

Samo-govor su one misli koje sebi govorimo, ali nisu izrečene naglas. Možemo imati bezbroj misli svakog sata u toku dana. Kada mislimo da će se nešto loše desiti, tada se osećamo anksiozno.

Primer: Zamislite da šetate parkom i naiđete na psa lutalicu. Ukoliko mislite da je pas opasan i da će vas ugristi, vi ćete osetiti strah. Ukoliko mislite da je pas sladak i simpatičan, bićete opušteni.

ABC tok misli

  1. KORAK: Prepoznajte misli koje vode u anksioznost

Neki od primera anksioznih misli:

“Šta ako ne mogu to da uradim!?”

“Umreću od srčanog napada”

“Poludeću”

“Stvari se neće promeniti”

Kada primetite da postajete anksiozni zapitajte se:

“O čemu trenutno razmišljam?”

“Šta me čini nervoznim?”

“Zbog čega sam zabrinuta? Šta mislim da će se (loše) desiti?”

misao3 - Copy (3)

 

  1. KORAK: Nagađanja ili činjenice

Misliti o nečemu ne znači da je misao tačna ili da će se ostvariti. Kao u primeru sa psom, misao o tome da je pas opasan i da će me ujesti, ne znači da će se to i desiti.

Ponekad je anksioznost rezultat grešaka u mišljenju.

boss 2 - Copy

Tekst je za vas pripremila Milica Savić-Savetovalište Enigma 0645821103 sa anxietycanada.com

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: