Kako da neko zavoli sebe?

Da li je dovoljno da svakodnevno upućuju izjave ljubavi osobi koju vide u ogledalu?

Promena stava prema sebi se odvija u dve faze.

Da bi neko promenio taj neprijateljski stav u prijateljski, prvo je potrebno da razume sopstveno neprijateljstvo prema sebi: odakle ono izvire, kako sve sebe proganja i kakvu „dobit” ima od toga. Iako je osvešćivanje negativnog stava nekada dovoljno da ga osoba smanji, ono ne vodi automatski do prihvatanja sebe i ljubavi prema sebi.

Potrebna je druga faza, u kojoj osoba izgrađuje pozitivnu sliku o sebi, nakon čega „vežba” da se zavoli, kao i da tu samoljubav svakodnevno praktikuje.

U najvećem broju slučajeva, ali ne u svim, nečiji odnos prema sebi je ponavljanje odnosa koji su drugi, detetu emocionalno značajni ljudi, imali prema njemu.

Ako su roditelji, kao detetu najznačajnije osobe, detetu pokazivali ljubav, onda će i ono izgraditi ljubav prema sebi. Ako su roditelji pokazivali detetu da ga prihvataju samo kada ispuni neki uslov, onda će i ono sebe prihvatati i voleti samo kada ispuni isti taj uslov.

Osnova ovoga je da detetova psiha „upija” stvarnog roditelja pretvarajući ga u psihičku strukturu „unutrašnjeg roditelja” koja onda nastavlja da „iznutra” tretira dete na isti način na koji su ga tretirali stvarni roditelji.

Roditeljska ljubav je veoma važna kao osnova, ali nije dovoljna. Mladoj osobi u razvoju je potrebno da je prihvate i vole njeni vršnjaci, da bi konačno formirala stav ljubavi prema sebi. Postoje ljudi koji od roditelja jesu dobili ljubav, ali koji na kraju ne vole sebe zato što ih vršnjaci nisu prihvatili i zavoleli.

Ova priča o razvoju ljubavi ili neljubavi prema sebi nam je bila potrebna da shvatimo da oni koji ne vole sebe to čine zato što smatraju da takvi kakvi su ne ispunjavaju neki uslov koji je, po njihovom mišljenju potrebno ispuniti da bi neko mogao da bude vredno ljudsko biće i da voli sebe. Kada neko veruje da nije dovoljno lep, privlačan, visok, inteligentan, talentovan, bogat itd., tada ni ne može dovoljno voleti sebe.

Zato je prvi korak prepoznavanje i osvešćivanje ovog uslovljavanja lične vrednosti, a zatim i odbacivanje ovih uslova: Kakav sam, takav sam – ja sam vredno ljudsko biće koje zaslužuje ljubav.

Kada nekoga volimo onda se prema njemu ponašamo na određeni način. Isto tako možemo da se „ponašamo” prema samom sebi:

-važno je kako se osećamo i da sebi ponekad ugodimo.

-potrebno je da uzmemo vreme za sebe i da se posvetimo sebi, svojim mislima, svom telu i svojim željama.

– sopstvene želje treba da su nam važne i da ih povremeno ispunjavamo.

-sami sebe izvedite na neko lepo mesto,

-priuštite sebi ono što vas raduje

– kupimo sebi neki poklon.

poklon 3

Nema opasnosti da ćemo vežbanjem ljubavi prema sebi postati sebični i narcisoidni. Povećanje samoljubavi ne vodi smanjenju ljubavi prema drugima. Naprotiv. Kada zavolimo sebe lakše ćemo primati i davati ljubav drugima.

Dr Zoran Milivojević

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: