Kolektivna radost

Emil Dirkem je uveo termin kolektivna živahnost i objasnio je kao doživljaj povezanosti, zajednička emocija koja se javlja kada smo deo nečega što je veće od nas ( utakmica, miting, obred, svadba, koncert … )

Naš fokus se sa ličnog plana preusmerava na grupni.

Iskustva kolektivnih okupljanja životu daju smisao, pojačavaju osećanje društvene povezanosti i smanjuju osećanje usamljenosti. Ovo su sve neophodni elementi zdravog i srećnog života.

Kolektivna okupljanja su prilika da se ljudi osećaju međusobno povezani, da osete radost, smisao i mir.

Istraživanja kolektivnih okupljanja naglašavaju važnost još jedne psihološke koristi ovakvih dešavanja: to je produženi efekat-čuvamo svoje osećanje društvene povezanosti i dobrobiti i nakon samog događaja.

Istražujući kolektivnu živahnost, muzika se javila kao jedan od najsnažnijih vezanih elemenata kolektivne radosti i bola.

Neurolog Oliver Saks piše da je muzika jedinstvena među umetnostima, jer je duboko emocionalna, prodire direktno u srce.

Ukoliko vas više interesuje ova tema, možete je pronaći u knjizi B.Braun-Odvažno svoj.

Leto je vreme muzičkih festivala. Pronađite jedan za sebe i povežite se.

Milica Savić