Kolektivna radost

Emil Dirkem je uveo termin kolektivna živahnost i objasnio je kao doživljaj povezanosti, zajednička emocija koja se javlja kada smo deo nečega što je veće od nas ( utakmica, miting, obred, svadba, koncert … )

koncert 1

Naš fokus se sa ličnog plana preusmerava na grupni.

Iskustva kolektivnih okupljanja životu daju smisao, pojačavaju osećanje društvene povezanosti i smanjuju osećanje usamljenosti. Ovo su sve neophodni elementi zdravog i srećnog života.

 

Kolektivna okupljanja su prilika da se ljudi osećaju međusobno povezani, da osete radost, smisao i mir.

 

Istraživanja kolektivnih okupljanja naglašavaju važnost još jedne psihološke koristi ovakvih dešavanja: to je produženi efekat-čuvamo svoje osećanje društvene povezanosti i dobrobiti i nakon samog događaja.

 

Istražujući kolektivnu živahnost, muzika se javila kao jedan od najsnažnijih vezanih elemenata kolektivne radosti i bola.

koncert 33

 

Neurolog Oliver Saks piše da je muzika jedinstvena među umetnostima, jer je duboko emocionalna, prodire direktno u srce.

 

Ukoliko vas više interesuje ova tema, možete je pronaći u knjizi B.Braun-Odvažno svoj.

Leto je vreme muzičkih festivala. Pronađite jedan za sebe i povežite se.

Milica Savić

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: