Kako grešimo kad ovako razmišljamo…

Osnovna pretpostavka kognitivne terapije jeste da emocionalne poteškoće stvaraju naše automatske misli i  uverenja.

Ljudi putem samoposmatranja mogu postati svesnih ovih misli i stoga ih mogu menjati. David D. Burns greške u zaključivanju deli na:

  1. CRNO -BELO RAZMIŠLJANJE:

Vidite stvari u crno-belim kategorijama. Na primer: devojka koja je na dijeti, pojede kuglu sladoleda. Ona smatra da je upropastila sav trud do tada zbog jedne kugle sladoleda.

  1. PRETERANA GENERALIZACIJA

Jednu, izdvojenu stvar vidimo kao generalizaciju sveukupne situacije. Na primer: momak koga je odbila devojka ili je odbijen na nekom konkursu za posao, pomisli-“Ja nikad nemam sreće!”

  1. MENTALNI FILTER

Uhvatite se jednog negativnog detalja i njime bojite sve drugo, kao mastilo kada bi kanuli u vodu. Na primer: dobijete dosta pozitivnih komplimenata na račun nečeg što ste uradili i jedan negativan. Vi ignorišete sve pozitivne komentare i danima sebe mučite onim jednim negativnim.

  1. ZANEMARIVANJE POZITIVNOG

Odbacivanje pozitivnog iskustva kao da se ono “ne računa”. Uradite dobro posao i ne pripisujete sebi zasluge, nego otpisujete u  stilu-“To svako zna da uradi”.

  1. SKAKANJE NA ZAKLJUČAK

Zaključujete da će se situacija završiti loše, a nemate dokaze za to. Na primer: “Uprskaću stvar, neću dobro proći, nikad mi neće biti bolje”…

  1. PREUVELIČAVANJE

Problem preuveličavate, a svoje sposobnosti rešavanja problema umanjujete

  1. EMOCIONALNI REZON

Mislite da su stvari onakve kako se vi osećate. Na primer: “Osećam se bezvredno-ja sam bezvredan!”

  1. “MORAM” IZJAVE

Smatrate da bi se stvari “morale” dešavati kako ste vi predvideli ili očekivali. Izjave moranja vode u osećanje krivice, ljutnju i frustraciju.

  1. ETIKETIRANJE

Etiketiranje je ekstremna forma sve-ili-ništa načina razmišljanja. Umesto da kažete sebi: “Napravila sam grešku. Dobro je da sam je uočila!” Vi sebe etiketirate kao luzera, budalu… Na primer: “Koja sam budala! Kako sam to sebi mogla da dozvolim?!”

  1. PERSONALIZACIJA I KRIVICA

Kada sebe okrivljujete za stvari koje nisu pod vašom kontrolom. Na primer kada roditelj čuje od nastavnika da mu dete ima poteškoća u školi, on pomisli: “Ovo pokazuje da sam loš roditelj i da ne umem da vaspitavam dete!”

Osnovni zadatak kognitivne terapije je pronaženje i menjanje kognitivnih distrozija, kako bi klijent prestao da stvara disfunkcionalne emocije.

Ukoliko želite da naučite kako da ih prepoznate i koristite, možete zakazati svoj termin na 064-582-11-03

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: