U inat …

(Tekst Zorana Milivojevića)

Prkos je slovenska reč, a inat je turcizam i na turskom znači „čvrsto uverenje”.

Malo dete nije u stanju da razume razliku između sebe i svojih želja, tako da pogrešno misli da ga ne vole roditelji koji mu nešto zabranjuju. Zato dete počinje da protestuje na ovakvu „nepravdu”. Njegov cilj nije da mu želja bude ispunjena, već da roditelj ponovo postane onaj koji voli tako što dozvoljava.

Deca koja ne nauče da razlikuju sebe od svojih želja i postupaka imaće u daljem životu velike probleme sa konfliktima jer neće biti u stanju da mentalno povežu postojanje konflikta sa odnosom poštovanja ili ljubavi. Za njih će svaki konflikt, svako suprotstavljanje njihovoj volji biti znak da ih neko ne prihvata, da ih ne poštuje i ne voli – znak tuđeg neprijateljstva. Bilo da na to reaguju depresivno ili agresivno, njihovi međuljudski odnosi biće nestabilni i nesigurni.

Na sličan način kao i deca, tako i odrasli prkose ljudima koje doživljavaju kao negativne autoritete. Kada neko krene da prkosi nekom vašem zahtevu, treba da znate da ga doživljava kao nepravedan.

Ovi odrasli ljudi, to jest njihovo „unutrašnje dete” neće znati razliku između „biti podređen” i “biti ponizan” i zato će u konfliktnim situacijama reagovati uvređenošću, durenjem i prkosom.

corba

Inaćenje

Osećanje često prisutno u našem mentalitetu, ne samo na individualnom planu, već i kao kolektivna emocija u nekim važnim istorijskim momentima, kao reakcija na nepravičan zahtev neke sile ili autoriteta

Dve vrste ljudi imaju problem sa autoritetima:

  1. oni koji uvek moraju da izvrše zahtev i
  2. oni koji uvek moraju da se suprotstave zahtevu.

U oba slučaja osoba nije slobodna da bira svoju reakciju koja je predodređena akcijom autoriteta.

Paradoksalno je da se oni koji stalno prkose suprotstavljaju i onda kada autoritet od njih zahteva da učine ono što i sami smatraju da je dobro za njih i što bi učinili samo da im autoritet to nije naredio. Tada osoba odustaje od svoje želje kako ne bi autoritet ili publika mislili da je ona „poslušna”.

Prkosna osoba ne razume da je sloboda u tome da uradi ono što smatra da je dobro za nju, pa čak i onda kada joj autoritet tačno to naređuje.

Ljudi „prerastu” prkošenje kada prestanu vlastito samopoštovanje da povezuju sa drugima.

poredjenje5

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: