Ljubavna Enigma

Danas mi je jedan naslov u novinama privukao pažnju.

Imala sam želju da daljim tekstom ukažem na to da se dosta ljudi vodi predstavom o ljubavi kao bezuslovnoj. Plaše se da postave uslov ili se ljute kad im je uslov postavljen od strane partnera. Pate, jer ne uviđaju da mogu da se menjaju i prilagode. Često i moji klijenti kažu: “Ne mogu se ja sad menjati. Neka me prihvati takvog kakav sam”

Sledeći tekst sam vam sakupila i sažela iz knjiga “Emocije” i “Formule ljubavi” Zorana Milivojevića

LJUBAV ODRASLIH

Bezuslovno prihvatanje nije svojstvo stvarne ljubavi odraslih.

Ovo je veoma važno shvatiti, jer je velik broj ljudi motivisan takvom predstavom o partnerskoj ljubavi i na osnovu nje traži partnera.

Pravo na bezuslovnu ljubav imaju samo deca starosti do godinu i po.

Razmislite o osobi koja vam se sviđa ili je volite.

Zašto baš ta osoba?

Jer je ta osoba prethodno zadovoljila neke vaše kriterijume i vrednosti. Ispunjava uslov, na osnovu kojeg je procenjujete kao vrednu.

Kada osobu koja sebe u dovoljnoj meri bezuslovno voli, ostavi partner kojeg još uvek voli, samoljubav je oslonac koji je usmerava ka budućem konstruktivnom razrešenju krize.

U stvarnosti, partnerska ljubav je zasnovana na slobodnoj odluci da se stupi u odnos ljubavi. To podrazumeva i slobodu da se donesena odluka preispita i raskine odnos.

Mi biramo koga ćemo da volimo. Nekog ko je zadovoljio neke naše kriterijume (visinu, boju očiju, obrazovni status, materijalni status, moralna načela…) i spremni smo da budemo u tom odnosu, dok ga nešto ne naruši.

Kada vas partner prihvata kao biće, to ne znači da će prihvatiti sva vaša ponašanja. Konflikt je sasvim prirodan deo ljubavi.

“Treba naći takvog partnera čije lične kvalitete doživljavamo kao dovoljno vredne, a čije mane nam ne smetaju suviše.”

Kada gledate na sebe, kao poklon koji nekom dajete-sa svim svojim kvalitetima, ne plašite se da postavite uslov onom ko poklon dobija.

Milica Savić