Samopovređivanje

U pozadini ovakve kliničke slike je adolescentov doživljaj neželjenosti, bezvrednosti, usamljenosti, odbačenosti, emocionalne praznine, što je put ka kompulsivnoj, stalnoj i neadekvatnoj potrazi za stimulacijom, ljubavlju i pažnjom.

Obično izvor samopovređujućih ponašanja pronalazimo u doživljaju aktuelnog ili anticipiranog gubitka značajne relacije (bilo odnosa sa roditeljem, bratom, sestrom, momkom, devojkom…).

Ova percepcija izaziva snažna disfunkcionalna osećanja: aksioznost, očajanje, bes, agitaciju koju adolescent nije u stanju da kontroliše, toleriše ili prevaziđe.

Samopovređivanje se tada doživljava kao ogromno olakšanje, kao ventil. Osobe nakon takvih radnji izveštavaju da se osećaju kao ponovo živim.

Jedan od objašnjenja samopovređivanja je nemogućnost da se izraze ili eksternalizuju preplavljujuća osećanja intenzivne ljutnje, anksioznosti ili bola prouzrokovana napuštanjem koja se ne mogu verbalizovati.

Ako se samopovređujete  da bi izrazili bol ili intezivne emocije:

• pokušajte da crtate,slikate,šarate na papiru jarkim bojama
• izrazite svoja osećanja u dnevniku
• zapisujte osećanja iz dana u dan, pratite njihovu promenu

Ako se samopovređujete da bi smirili sebe:

• zagrlite neku plišanu igračku ili kućnog ljubimca
• zamotajte se u ćebe i pustite neki film
• stegnite jastuk i isplačite se

Ako se osećate nepoželjno:

•  pozovite prijatelja i pričajte sa njim

Uz pomoć psihologa:

• proširićete repertoar za rešavanje problema svakodnevnog života,
• pomoći će vam da se fokusirate na funkcionalne  aspekte ličnosti
• radićete na poboljšanju kvalitetnih socijalnih relacija