Šta je zavist, čemu služi i da li je obavezno, baš toliko loše, osećati je

U narodu važi pravilo da kada nekoga (i sebe), opisujemo kao osobu vrednu poštovanja, obavezno kažemo „nikome ne zavidi“, „nije zavidan“ i slično. Time pokušavamo da dočaramo nečije poštenje i dobrotu. Međutim, da li je stvarno tako? Šta je zavist, čemu služi, i da li je obavezno, baš toliko loše, osećati je?

Zavsit osećamo u situacijama kada verujemo da neka osoba ima nešto što i mi zaslužujemo, isto toliko, a možda i više. To može biti bilo šta. Odevni predmet, kuća, bolji posao, veća plata, partner/partnerka, i slično.

Zavist koju osećamo, može da nas pokrene, na različite načine. Obično, priča o zavisti asocira na nešto negativno, međutm, to ne mora uvek da bude tako. Zavist nam daje nam spektar mogućnosti, da upotrebimo sve što možemo, motiviše nas, i daje širi pogled na svet. Naime, omogućava nam da se osećamo drugačije. Da budemo korisni, da iskoristimo maksimum i ostvarimo svoje želje, bez uništavanja drugih. To nam, takođe, pomaže da ne osećamo krivicu zbog zavisti prema drugima, nego da tu energiju upotrebimo za stvaranje, i osećaj da smo korisni, da stvaramo ono dobro, na čemu drugima zavidimo.

Na kraju, važno je razlikovati da li nešto želimo da dobijemo stvarno, da li bi nas to zaista činilo srećnima, ili to želimo samo zato što i neko drugi to ima. Ovo je najbolji „putokaz“ da li osećamo zdravu- adekvatnu zavist, ili ne. Ako stvarno želimo da imamo nešto što drugi ima, onda potpuno ima smisla truditi se, i težiti da to i sami stvorimo. Međutim, ako nešto želimo samo da bismo bili kao drugi, osećanje zavisti je tada neadekvatno, i sreća koju bismo osetili kada i sami to postignemo, bila bi kratkog veka.

Lana Smiljanić